1. Мојсијева 18:1-15

ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге. Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини! Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, па рече: »Господару, ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.« »Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.« Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее белог брашна, па замеси и испеци лепиње!« Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом. »Где ти је жена Сара?« упиташе га. А он одговори: »Ено је у шатору.« Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.« А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу. Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.« Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.« Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила. А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«