Језекиљ 43:1-12

Онда ме онај човек доведе до капије која је гледала на исток, а кад тамо – Слава Бога Израеловог долазила је са истока. Глас му је био као хучање великих вода, а земља је блистала од његове славе. Виђење које видех било је слично виђењу које сам видео када је долазио да уништи град и попут виђењâ која сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице. Слава ГОСПОДЊА уђе у Храм кроз капију која је гледала на исток. Тада ме Дух подиже и одведе у унутрашње двориште, а кад тамо – Слава ГОСПОДЊА испунила Храм! Док је онај човек стајао поред мене, чух глас како ми говори из Храма. Он ми рече: »Сине човечији, ово је место мога престола и место за табане мојих ногу. Овде ћу довека боравити међу Израелцима. Израелски народ неће више скврнавити моје свето Име – ни они ни њихови цареви – својим блудничењем и лешевима својих царева на њиховим узвишицама. Када су поставили свој праг до мога прага и своје довратке до мојих довратака, а само је зид био између мене и њих, оскврнавили су моје свето Име својим гнусобама. Зато сам их затро у свом гневу. Нека сада склоне од мене своје блудничење и лешеве својих царева, и ја ћу довека живети међу њима. »Сине човечији, опиши Храм израелском народу, да се постиде својих греха. Нека проуче овај нацрт, па ако се постиде свега што су чинили, обзнани им пуни изглед Храма – како је уређен, његове излазе и улазе и све уредбе и законе за њега. Све то напиши пред њима, да би видели његов пуни изглед и држали се свих уредби за њега. »А ово је закон за Храм: Сав простор око њега на врху гòре биће највећа светиња.«