Језекиљ 24
24
Прича о лонцу
1Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2»Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима. 3Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Пристави лонац. Пристави га
и налиј воде у њега.
4Убаци меса, све добре комаде:
бут и плећку.
Напуни га најбољим костима.
5Узми месо од најбоље овце.
Под лонац наслажи дрва.
Нека добро узаври,
да се и кости скувају у њему.
6»‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Тешко граду крвопролића,
лонцу зарђалом,
са кога рђа неће да се скине!
Испразни га, комад по комад,
не бацајући коцку за њега.
7Јер, у њему је крв коју је пролио.
На голи камен ју је пролио,
а не на земљу,
где би је прашина прекрила.
8Да срџбом планем и осветим се,
оставих крв његову на голом камену,
да се не прекрије.
9»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Тешко граду крвопролића!
И ја ћу високо наслагати дрва.
10Још дрва донеси и распали ватру.
Скувај месо, умешај зачине,
пусти нека изгоре кости.
11Затим празан лонац стави на жеравицу,
да се греје док му се бакар не усија
и његова нечистоћа не истопи
и рђа не сагори.
12»‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.
13»‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.
14»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«
Смрт Језекиљеве жене
15Дође ми реч ГОСПОДЊА: 16»Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе. 17Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«
18Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.
19Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«
20А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: 21Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени. 23Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘
25»А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери, 26тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест. 27Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«
Trenutno izabrano:
Језекиљ 24: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International