2. Мојсијева 15:1-12

Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму: »Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен. У море је бацио коња и јахача. ГОСПОД је моја снага и песма; он је мој спаситељ. Он је мој Бог, ја ћу га славити, Бог мога оца, ја ћу га величати. Господ је ратник; ГОСПОД му је име. Фараону је кола и војску бацио у море; у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници, прекрише их воде дубоке, у дубину потонуше као камен. »Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом; твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби. Својим силним величанством противнике си срушио. Пустио си свој гнев пламтећи, и он их сажеже као стрњику. Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде, као бедем стадоше набујале воде, у срцу мора дубине се стврднуше. »Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи, и плен поделити, до миле воље на њима се искалити. Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘ А ти својим дахом дуну, и море их прекри, као олово потонуше у моћне воде. »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ? Ко је као ти величанствен у светости, страшан у хвалама и чини чуда? Ти пружи десницу, и земља их прогута.