Проповедник 3:16-22

А видех и нешто друго под сунцем: место суда – опакост, место правде – опакост. Помислих: »Бог ће судити и праведноме и опакоме, јер постоји време за сваки чин и за свако дело.« Помислих и ово о положају људи: »Бог им јасно показује да су животиње. Усуд људи исти је као и усуд животиња: као што умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух и човек није у предности над животињом. Све је испразност. Сви иду на исто место. Сви су постали од земаљског праха и сви се у прах враћају. Ко зна да ли човечији дух иде горе, а дух животиње доле, под земљу?« Тако видех да за човека нема ништа боље него да ужива у својим делима, јер то је његова награда. Јер, ко може да му покаже шта ће бити после њега?