Данило 5:17-30

Тада Данило одговори цару: »Задржи за себе своје поклоне, а своје награде дај неком другом. А ја ћу цару прочитати ово што пише и рећи му шта значи. »Царе, Свевишњи Бог је твоме оцу Навуходоносору дао царство, велику моћ, славу и част. Због велике моћи коју му је Бог дао, бојали су га се људи свих народа, народности и језика и дрхтали пред њим, јер је могао да убије кога је хтео или да поштеди живот коме је хтео, да уздигне или да понизи кога је хтео. Али, када је постао бахат и окорео од охолости, уклоњен је са свога царског престола и одузета му је слава. Отеран је од људи и дат му је ум животиње. Живео је међу дивљим магарцима и јео траву као говедо, а тело му је квасила роса са неба све док није спознао да Свевишњи Бог влада над људским царством и поставља над њим кога он хоће. »А ти се, Валтасаре, његов сине, ниси понизио, иако си све то знао, него си се дигао против Господара неба. Наредио си да ти се донесу судови из његовог Храма, па сте ти, твоји племићи, твоје жене и наложнице пили вино из њих. Хвалио си богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују и не разумеју. А Богу у чијим је рукама цео твој живот и све што чиниш ниси указао част. Зато је он послао руку која је написала овај натпис. Ово је натпис који је написан: мене, мене, текел уфарсин. »А ево шта те речи значе: Мене : Бог је одбројао дане твом царству и учинио му крај. Текел : Измерен си на ваги и показало се да си сувише лак. Перес : Твоје царство је подељено и дато Међанима и Персијанцима.« Тада Валтасар издаде заповест, и Данила обукоше у пурпур, око врата му ставише златан ланац и прогласише га за трећег по владарском положају у царству. Те исте ноћи убише Валтасара, цара Халдејаца