Амос 9:1-10

Видех Господа како стоји крај жртвеника и каже: »Удари врхове стубова, да се затресу прагови; сруши их на главу свим људима. Који преживе, њих ћу побити мачем; ниједан се неће извући, ниједан побећи. Ако и до Шеола прокопају, и оданде ће их моја рука извући. Ако се и на небеса попну, и одатле ћу их спустити. Ако се на врху горе Кармел сакрију, и тамо ћу их наћи и похватати. Ако се од мене и на дну мора сакрију, змији ћу заповедити да их уједе. Ако их непријатељи отерају у изгнанство, мачу ћу заповедити да их посече. Свој поглед ћу упрети у њих, али на зло, а не на добро.« Господ ГОСПОД над војскама, земљу дотакне, и она се потресе, сви њени житељи тугују. Сва се земља подигне као Нил, па се спусти као Египтова река. Ономе који на небесима себи сазда палату, а свод на земљи постави за небо, који морске воде позива и излива их на лице земље име је ГОСПОД. »Израелци, зар нисте за мене исто што и Кушани?« говори ГОСПОД. »Зар нисам Израел извео из Египта, Филистејце из Кафтора, Арамејце из Кира?« »Очи Господа ГОСПОДА упрте су у грешно царство – избрисаћу га са лица земље. Ипак, народ Јаковљев нећу докраја затрти«, говори ГОСПОД. »Јер, издаћу заповест и растрести народ Израелов међу све народе као што се жито растреса у решету, да ни каменчић не падне на земљу. Сви грешници међу мојим народом погинуће од мача, сви који кажу: ‚Неће нам се несрећа примаћи ни снаћи нас.‘«