Амос 8:1-14

Ово ми је показао Господ ГОСПОД: корпу пуну зрелих плодова. Он ме упита: »Амосе, шта видиш?« а ја рекох: »Корпу пуну зрелих плодова.« Тада ми ГОСПОД рече: »Примакао се крај моме народу Израелу. Више га нећу штедети.« »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »песме у Храму претвориће се у јадиковке. Биће много лешева побацаних посвуда. Пст!« Чујте ово, ви који газите убогога и уништавате сиромахе земље, говорећи: »Када ће се завршити празник младог месеца, да продајемо жито, и субота се окончати, да тргујемо пшеницом?« – смањујући меру, подижући цене, варајући на нетачном кантару, купујући сиромаха сребром и убогога за пар сандала, чак и плеву продајући са пшеницом. ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили. »Земља ће због тога задрхтати и сви њени житељи закукати. Сва ће се земља као Нил подићи и ускомешати, па се спустити као Египтова река.« »Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »учинићу да сунце зађе у подне и помрачи земљу усред бела дана. Празнике ћу вам претворити у кукњаву и ваше певање у плакање. У кострет ћу вас обући и обријати вам главе. Биће као када се оплакује јединац – дан до краја испуњен горчином.« »Долазе дани«, говори Господ ГОСПОД, »када ћу послати глад на земљу – не глад за хлебом или жеђ за водом, већ глад за слушањем речи ГОСПОДЊИХ. Људи ће тетурати од мора до мора и лутати од севера до истока тражећи реч ГОСПОДЊУ, али је неће наћи. Тога ће дана лепе девојке и снажни младићи падати у несвест од жеђи. Они који се заклињу срамотним богом Самаријиним и говоре: ‚Твој бог је жив, Дане,‘ и: ‚Твој бог је жив, Беер-Шево,‘ пашће и више неће устати.«