Дела апостолска 7
7
Стефанова проповед
1Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«
2А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘#1. Мојс 12,1
4»И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. 6Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. 7Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘#1. Мојс 15,13-14 8Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.
9»А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим 10и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. 11Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. 12Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. 13А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. 14После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – 15и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, 16па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
17»Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се 18док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. 19Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20»У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, 21а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. 22Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23»Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. 24И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. 25Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26»Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27»Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? 28Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘#2. Мојс 2,14 29Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
30»После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘#2. Мојс 3,6 Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33»Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘#2. Мојс 3,5-10
35»Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘#2. Мојс 2,14 – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37»То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘#5. Мојс 18,15 38То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘#2. Мојс 32,1 41И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. 42Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама#7,42 звездама Дословно: небеској војсци., као што је записано у Књизи пророкâ:
»‚Да ли си ми приносио
клане и житне жртве
четрдесет година у пустињи,
народе Израелов?
43Носили сте шатор Молохов
и звезду вашег бога Рефана,
идоле које сте направили
да им се клањате!
Зато ћу вас у изгнанство послати‘,
даље од Вавилона.#Амос 5,25-27
44»Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. 45Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, 46који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог#7,46 за Бога Јаковљевог У неким раним рукописима стоји: за дом Јаковљев., 47али му је тек Соломон саградио Дом.
48»Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:
49»‚Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити,
говори Господ,
или где је место мога починка?
50Зар није моја рука све ово начинила?‘#Ис 66,1-2
51»Ви тврдоглави и непокорни#7,51 тврдоглави и непокорни Дословно: тврде шије и необрезаног срца и ушију.! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! 52Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, 53који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«
Стефанова смрт
54Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.
55А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, 56па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«
57Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. 58Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.
59Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«
60Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«
И када је то рекао, умре#7,60 умре Дословно: заспа..
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 7: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International