2. Самуило 14
14
Давид дозвољава Авесалому да се врати у Јерусалим
1Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, 2па посла у Текоу по једну мудру жену.
Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, 3па иди цару и овако му кажи.«
Тада јој Јоав рече шта да каже.
4Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«
5»Шта те мучи?« упита је цар.
А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. 6Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. 7Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«
8Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«
9Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«
10»Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«
11А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.«
»Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«
12Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.«
»Кажи«, одговори он.
13А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао. 14Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега. 15Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим. 16Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘ 17Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.«
18Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.«
»Кажи, мој господару царе«, одврати жена.
19Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?«
А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем. 20Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.«
21Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.«
22На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.«
23Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим.
24Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.«
Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара.
25А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. 26Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела#14,26 две стотине шекела 2,28 килограма. царске мере.
27Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.
28Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. 29Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.
30Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.«
Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.
31Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«
32»Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«
33Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.
Trenutno izabrano:
2. Самуило 14: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International