2. Самуило 13
13
Тамара и Амнон
1После неког времена, Давидов син Амнон заљуби се у Тамару, лепу сестру Давидовог сина Авесалома. 2Толико је патио због своје полусестре да се готово разболео. Јер, она је била девица и њему се чинило немогућим да било шта учини с њом.
3Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав. Он је био син Давидовог брата Шиме и био је веома лукав човек.
4Он упита Амнона: »Зашто ти, царев син, сваког јутра изгледаш тако измучено? Зар нећеш да ми кажеш?«
И Амнон му рече: »Заљубљен сам у Тамару, сестру мога брата Авесалома.«
5»Лези у постељу и претварај се да си болестан«, рече му Јонадав. »А кад твој отац дође да те види, ти му реци: ‚Допусти да дође моја сестра Тамара и дâ ми да једем. Нека преда мном спреми јело, овде где могу да је видим, па да једем из њене руке.‘«
6Тако Амнон леже у постељу претварајући се да је болестан.
Када је цар дошао да га види, Амнон му рече: »Допусти да дође моја сестра Тамара и преда мном умеси неки колач, па да једем из њене руке.«
7Давид поручи Тамари у палату: »Иди у кућу свога брата Амнона и спреми му нешто за јело.«
8Тако Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Она узе мало теста, замеси пред њим колаче, па их испече. 9Потом узе тепсију и изнесе колаче пред њега, али он одби да једе.
»Нареди да сви изађу одавде«, рече Амнон.
И сви изађоше.
10Тада Амнон рече Тамари: »Донеси ми јело у спаваћу собу, да ти једем из руке.«
Тамара узе колаче које је испекла и донесе их Амнону у спаваћу собу.
11Али када му их је пружила да једе, он је зграби и рече: »Дођи и спавај са мном, сестро.«
12»Немој, брате!« рече му она. »Немој да ме напаствујеш. Тако нешто не сме да се чини у Израелу! Не чини такво безумље. 13Шта би било са мном? Где бих могла да сперем своју срамоту? А и ти би био као један од безумника у Израелу. Него, разговарај с царем – он ми неће бранити да се удам за тебе.«
14Али он је не послуша, него је силова, пошто је био јачи од ње. 15Одмах потом Амнон је силно замрзе. Његова мржња према њој била је већа од љубави коју је пре тога према њој осећао.
Амнон јој рече: »Устани и одлази!«
16»Не!« рече му она. »Ако ме отераш, то би било још веће зло од онога које си ми већ учинио.«
Али он је не послуша, 17него позва свог личног служитеља и рече: »Избаци ову жену одавде и закључај врата за њом.«
18И служитељ је избаци и за њом закључа врата. Она је на себи имала дугу хаљину с рукавима какву су у то време носиле цареве кћери које су још биле девице. 19Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.
20Њен брат Авесалом јој рече: »Је ли то онај твој брат Амнон био с тобом? Ћути сада, сестро, он ти је брат. Не узимај то к срцу.«
Тако Тамара остаде да живи у кући свога брата Авесалома, утучена и сама.
21Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути. 22А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару.
Авесалом убија Амнона
23Две године касније, када је стригао овце у Ваал-Хацору, близу границе Ефрема, Авесалом позва све цареве синове да дођу онамо.
24Он оде цару и рече: »Ено моји стригачи су почели да раде. Хоће ли цар и његови службеници да иду онамо са мном, твојим слугом?«
25»Не, сине«, одговори цар. »Не треба сви да идемо. Само бисмо ти били на терет.«
И, иако га је Авесалом наговарао, он не хтеде да иде, него га благослови.
26Тада Авесалом рече: »Ако ти нећеш, онда те молим да пустиш мога брата Амнона да иде с нама.«
А цар га упита: »Зашто да он иде с тобом?«
27Али, пошто је Авесалом наваљивао, он пусти и Амнона и све друге цареве синове да иду с њим.
28Авесалом заповеди својим слугама: »Слушајте: Кад се Амнон орасположи од вина и ја вам кажем: ‚Нападните Амнона‘, ви га убијте. Не бојте се. Ја сам тај који вам то наређује. Будите јаки и храбри.«
29Тако Авесаломове слуге урадише с Амноном како им је он заповедио. На то сви цареви синови устадоше, узјахаше своје мазге и побегоше.
30Док су они још били на путу кући, Давида известише: »Авесалом је побио све цареве синове – ниједан није остао жив.«
31Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега.
32Тада Јонадав, син Давидовог брата Шиме, рече: »Господару, не треба да мислиш да су побили све цареве синове – мртав је само Амнон. Авесалом је одлучио да то учини још оног дана када је Амнон напаствовао његову сестру Тамару. 33Зато нека те не брине то што су те известили да су сви цареви синови мртви. Само је Амнон мртав.«
34У међувремену, Авесалом побеже.
Слуга који је био на стражи спази много људи на путу западно од себе како се спуштају низ обронак једног брда, па оде и рече цару: »Видим неке људе у правцу Хоронајима, на обронку брда.«
35Тада Јонадав рече цару: »Ето видиш, цареви синови су овде. Било је баш као што сам ти рекао.«
36Само што је то изговорио, цареви синови уђоше, гласно плачући. А горко заплакаше и цар и сви његови службеници.
37Авесалом побеже к Талмају сину Амихудовом, цару Гешура. А цар Давид је оплакивао свога сина сваки дан. 38Када је побегао у Гешур, Авесалом је тамо остао три године. 39Пошто је преболео Амнонову смрт, цар поче да чезне за Авесаломом.
Trenutno izabrano:
2. Самуило 13: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International