1. Самуило 24
24
Давид поштеђује Саула
1Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«
2Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ. 3Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.
4Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘«
Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача. 5Али после га запече савест што је то учинио, 6па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«
7Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.
8Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!«
Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони, 9па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘? 10Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘ 11Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот. 12Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе. 13Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе. 14На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву? 15Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«
16Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«
И гласно заплака.
17»Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво. 18Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио. 19Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени. 20Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама. 21А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«
22И Давид се закле Саулу.
Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.
Trenutno izabrano:
1. Самуило 24: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International