1. Петрова 2:11-25

Драги моји, преклињем вас да се, као странци и дошљаци на земљи, уздржавате од телесних пожуда које војују против душе. Међу незнабошцима се владајте добро, да они, иако вас оптужују за злодела, виде ваша добра дела и дају славу Богу на Дан похођења. Господа ради, потчињавајте се свакој власти коју су људи поставили: било цару као врховној власти, било намесницима које он шаље да казне злочинце, а да похвале оне који чине добро. Јер, ово је Божија воља: да чинећи добро ућуткате незнање неразумних људи. Живите као слободни људи, али не као они којима је слобода само покриће за зло, него као Божије слуге. Сваког поштујте, волите братство верника, бојте се Бога, указујте част цару. Робови, са свим поштовањем се потчињавајте својим господарима, не само онима који су добри и обзирни него и онима који су окрутни. То је, наиме, похвално када неко подноси патње неправедног страдања, мислећи на Бога. Јер, шта има похвално у томе ако вас кажњавају за ваше грехе, а ви то стрпљиво подносите? Али, ако страдате чинећи добро, и то стрпљиво подносите, то је похвално у Божијим очима. На то сте позвани, јер је и Христос страдао за вас, оставивши вам пример, да идете његовим стопама. »Он грех не учини и превара се не нађе у његовим устима.« Када су га вређали, није одговарао увредом, и када је страдао, није претио, него се препустио Ономе који праведно суди. Он је у свом телу понео наше грехе на дрво, да ми, умревши гресима, живимо за праведност. Његовим ранама сте исцељени. Јер, били сте залутали као овце, а сада сте се вратили Пастиру и Надгледнику ваше душе.