1. Цареви 17:1-12

Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.« Реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.« Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока. После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише. Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.« Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће. Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.« Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.« »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«