1. Коринћанима 14:1-25

Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете. Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне. А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши. Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву. Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања. Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку? Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари? Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој? Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар. Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења. Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени. Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве. Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи. Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан. Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом. Јер, ако захваљујеш Богу духом, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује. Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима. Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком. Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли. Записано је у Закону: »Туђим језицима и уснама странаца говорићу овом народу, али ни тако ме неће послушати«, каже Господ. Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике. Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници – зар неће рећи да булазните? Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује, тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«