1. Летописи 29:10-20

Давид благослови ГОСПОДА пред целом заједницом говорећи: »Благословен био довека, ГОСПОДЕ, Боже нашег праоца Израела. Твоја је, ГОСПОДЕ, величина и моћ и слава и величанство и сјај, јер је све на небу и на земљи твоје. Твоје је, ГОСПОДЕ, царство. Ти си узвишен као глава свему. Богатство и част од тебе долазе, ти си владар над свиме. У твојој руци је снага и моћ да све уздигнеш и оснажиш. Сада ти, Боже наш, захваљујемо и хвалимо твоје славно Име. »Али ко сам ја, ко је мој народ, да оволико можемо драговољно да приложимо? Све је од тебе, и ми ти дајемо само оно што смо добили из твоје руке. Ми смо само странци и дошљаци пред тобом, као што су били и сви наши праоци. Дани на земљи су нам као сенка, без наде. ГОСПОДЕ, Боже наш, све ово обиље које смо спремили да ти подигнемо храм за твоје свето Име, све је то из твоје руке и све то теби припада. Знам, Боже мој, да ти испитујеш срце и да ти је мила честитост. Све сам ти ово дао драговољно и искрено, а сада сам с радошћу гледао како ти драговољно даје народ који је овде. ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца Авраама, Исаака и Израела, одржи ову жељу у срцу свога народа заувек и учврсти му срце у оданости теби. И дај мом сину Соломону да се из свега срца држи твојих заповести, прописâ и уредби и да све учини да изгради ово здање за које сам све спремио.« Тада Давид рече целој заједници: »Благословите ГОСПОДА, свога Бога.« И сви они благословише ГОСПОДА, Бога својих праотаца, дубоко се поклонише и падоше ничице пред ГОСПОДОМ и пред царем.