Песма над песмама 8:1-7

О, да си ми као брат био што је груди мајке моје сисао! Нашла бих те на пољу и пољубила те и нико ме презирао не би. Водила бих те и довела у дом мајке своје, која ме је подигла. Дала бих ти да попијеш вино зачињено и сок од мога нара. Левица му је под главом мојом, а десницом ме грли. Ћерке јерусалимске, заклињем вас, не будите и не дижите моју љубав док јој се не прохте. Ко је она што долази из пустиње, наслоњена на вољеног свога? Под јабуком сам те пробудила, тамо где те је мајка твоја родила, тамо где те родила у мукама. Стави ме као жиг на срце своје, као прстен на руку своју. Јер љубав је ко смрт јака, а љубомора страшна попут Света мртвих. Њен горући пламен је моћна ватра. Силне воде нису кадре да угасе љубав и реке је згаснути не могу. Ако неко за љубав даје све богатство своје куће, људи би то презрели.