Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.