Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
