Псалми 35:1-16

Осуди, Господе, моје тужиоце, и војуј против мојих нападача. Узми оружје и штит, устани, помози ми! Потегни копље дуго и кратко, против оних који ме прогоне. Реци мојој души: „Ја сам ти спасење!“ Нек се постиде и осрамоте они који ми о глави раде, нек се повуку у срамоти они што ми зло смишљају. Нек буду као плева на ветру, тако нек их Анђео Господњи гони, нек је таман и клизав пут њихов, кад их гони Анђео Господњи. Без повода ми разапеше мрежу, без разлога ми ископаше јаму. Нек их снађе пропаст изненада, нек се ухвате у мрежу коју су сакрили, нек у њу падну на своју пропаст. А моја ће се душа радовати у Господу, веселиће се у његовом спасењу. Све ће моје кости говорити: „Ко је као ти, о, Господе? Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега, сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“ Иступају окрутни сведоци, питају ме за оно што не знам. За добро ми злом плаћају, душу моју у беду гурају. А кад су они били у болести, у кострет сам се због њих облачио, душу своју постом сам мучио, а молитва ми се у крило враћала. Као за другом или братом, шетао сам горе-доле; као кад се жали за мајком, тако сам се у жалости свио. А кад ја посрнем, они се радују, скупљају се против мене бедници, они које не знам раздиру ме непрестано. Као безбожни злобно се ругају, и зубима својим шкргућу на мене.