Волим те, Господе, моја снаго.
Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.