Неправедник бежи, а нико га не гони,
а праведник је као лавић храбар.
Земља због преступа има многе главаре,
али траје дуго са човеком поученим и разумним.
Сиромах који убогога тлачи
је као пљусак који носи, а рода не доноси.
Злог хвале они који Закон заборављају,
а на њих су кивни они који Закон чувају.
Злотвори не схватају правду,
а све разуме онај што Господа тражи.
Бољи је и сиромах који часно живи
од богаташа што нечасно живи.
Разуман је син који Закон држи,
а свог оца срамоти онај што се дружи с изелицама.
Ко иметак себи згрће од камате и зеленаштва,
сакупља ономе који је милостив убогима.
Ухо своје ко одврати и не слуша Закон,
његова је молитва одвратна.
У своју ће јаму пасти
ко заводи праведне на пут зла,
а добро ће беспрекорни да наследе.
Богати је себи самом мудар,
али га разумни сиромах истражује помно.
Велика је слава у радости праведника,
а када се зли осиле, човек се сакрива.
Ко сакрива сагрешења своја, нема му напретка;
помилован бива ко се због њих каје и одриче их се.
Блажен ли је човек што је стално на опрезу,
а у зло ће пасти онај што је срце своје скаменио.
Лав што риче, медвед распомамљен,
такав је и злобни владар убогом народу.
Големи је изнуђивач неразборит владар,
а ко се гнуша изнуђеног добитка продужава своје дане.
Крвопролићем оптерећен човек хрли јами
и нека му нико не помогне.
Избављен ће бити онај што беспрекорно живи,
а у трену пашће онај што нечасно живи.
Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а изобиље сиромаштва онај који тежи безвредним стварима.
Веран ће човек обилно бити благословен,
а некажњено неће проћи ко срља да се обогати.
Страхота је кад се гледа ко је ко,
јер ће човек да сагреши и за парче хлеба.
Шкртица срља да се обогати,
а и не зна да му стиже оскудица.
Већу благонаклоност напослетку налази онај који кори човека
него онај који ласка језиком.
Ко поткрада мајку своју и оца својега,
па још каже да ту греха нема,
тај се дружи са џелатом.