Приче Соломонове 26:13-28

Ленштина говори: „Лав је на улици! Лав је насред трга!“ На шаркама окрећу се врата, а ленштина на кревету своме. Ленштина умаче руку у чанак, али је преуморан да устима својим је принесе. Самом себи ленштина је мудрији од седморице што разборито одговарају. Пса за уши хвата ко се у пролазу љути због туђе расправе. Као махнитави што бакље, стреле и смрт сеје, такав је човек што вара ближњег свога, па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“ Када нема дрва и ватра се гаси, када нема клеветника и свађа се стиша. Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру, а човек свађалица да потпали свађу. Речи клеветника су као посластице што у стомак клизе. Посребрена грнчарија – то су усне углађене и зло срце. Онај који мрзи скрива се уснама својим, а у себи сакупља превару. Не веруј човеку умилног гласа коме је у срцу седмострука гадост. Он се скрива, мржњу прикрива, али ће се разоткрити у збору поквареност његова. Ко јаму копа, сам у њу пада и ко камен ваља, на њега се сваља. Лажљив језик мрзи оне које дроби и уста ласкава рушевине праве.