Приче Соломонове 25:13-28

Као студен снега на дан жетве је верни гласник оном ко га шаље – освежава душу свога господара. Попут облака и ветра без кише човек је што се хвали даром недарованим. Стрпљивошћу се наговара владар, а и језик благи може кост да сломи. Кад нађеш мед, једи док се не наједеш, јер ћеш га повратити ако се преједеш. Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога, да те се не засити и не замрзи те. Попут буздована, мача и стреле оштре је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је. Зуб покварен и клецава нога је поверење у издајника у дану невоље. Као човек што хаљину скида по зимскоме дану и као сирће на шалитри, такав је онај који песме пева срцу жалосноме. Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, и ако је жедан, напој га водом. Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу, а Господ ће да ти плати. Северац кишу доноси, а језик оговарачки срдита лица. Боље је седети на углу крова него са женом свадљивом у заједничкој кући. Што је студена вода души изнуреној, то је добра вест из далеке земље. Замућен извор и бунар зарушени је праведник што тетура пред неправедником. Није добро преждрати се меда и људима на част није да част своју траже. Град проваљен и без зида је човек који не зна себе самог да обузда.