Приче Соломонове 25:1-14

И ово су Соломонове мудре приче које су преписали људи Језекије, Јудиног цара: Божија је слава да сакрива ствари, а цару је слава да ствар истражује. Небо је високо, земља је дубока, а и срца царска нико не истражи. Уклони са сребра згуру и ето га чанак за ковача: уклони злога од цара и у правди престо његов утврђен ће бити. Пред царем се не величај и не стој на месту великаша; јер је боље да ти каже – „Горе дођи!“ – него да те понизи пред племићем. А то што су ти очи виделе не доводи журно на суђење, јер шта ћеш када те на крају посрами ближњи твој? Реши спор са ближњем својим и тајну другога не откривај; да те не би осрамотио онај који слуша и зао глас остао на теби. Благовремено казана реч је попут златних јабука у сребрним чинијама. Минђуша златна и украс од чистог злата је укор мудрог ономе који слуша. Као студен снега на дан жетве је верни гласник оном ко га шаље – освежава душу свога господара. Попут облака и ветра без кише човек је што се хвали даром недарованим.