Приче Соломонове 21:1-16

Ко потоци воде царево је срце у руци Господњој, он га води како њему годи. У сопственим очима човеку је чист сваки пут, али Господ проверава намере срца. Да се чини по праву и правди Господу је милије од жртве. Узносите очи и охоло срце светиљка су покварених, а то је грех. Намере марљивог једино обиљу воде, а свих оних што срљају само сиромаштву. Стицање богатства језиком лажљивим је попут паре лелујаве; у смрт срљају такви. Насилнике ће помести насиље њихово, јер су одбили да чине по правди. Крив је пут кривца, а недужно је дело недужнога. Боље је седети на углу крова него са женом свадљивом у заједничкој кући. За злом жуди душа злотвора, самилост му ближњи његов не види у оку. Казни подругљивца, па ће лаковерни постати мудар, поучи разумног и схватиће поуку. Свеправедни мотри на кућу злога, он обара зле у пропаст. Ко затвара ухо своје од плача убогог и сам ће плакати, а услишен неће бити. Тајни поклон љутњу утишава и мито у недрима поголему срџбу. Праведнику је радост да ради по правди, а језа је за оне што неправду раде. Човек што залута с пута разумнога завршиће у друштву покојних.