Приче Соломонове 17:1-14

Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју, него кућа пуна жртвеног меса у свађи. Честити слуга ће владати над нечасним наследником и делиће наследство са браћом. Топионица је за сребро и пећ је за злато, а Господ испитује срца. Злотвор пази на усне зликовачке, а заводник слуша језик раздора. Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља, некажњено неће проћи ко ликује због пропасти. Унуци су старцима ко круна и дика су родитељи деци. Будали не стоје усне беседничке, а камоли кнезу усне лажљивице. Мито је за даваоца као драги камен, јер му чини да успева где се год окрене. Ко преступ покрива, тежи љубави, а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље. Укор разумнога прониче дубоко, више него неразумног стотину удараца. Зликовцу је само до метежа стало, али ће му бити послан сурови посланик. Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће, него на безумника у лудости његовој. Ко на добро злом узвраћа, никада му од зла неће починути кућа. Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа. Зато се заваде клони пре него што шикне.