Приче Соломонове 16:17-33

Пут честитих је одвраћање од зла, живот свој чува онај ко свој пут сачува. Пред пропашћу иде понос и пред падом иде дух надмени. С понизнима боље бити понизан, него плен делити с бахатима. Добро налази ко на реч припази и како је благословен онај ко се у Господа поузда! Промућурним зову оног срца мудрог и љубазне усне су уверљивије. Врело је живота проницљивост онима што је имају, а безумље је шиба безумнима. Срце мудроме даје шта ће да каже и уснама његовим јача убедљиву поуку. Медено саће су речи љубазне, сласт су души и здравље костима. Неки пут пред човеком као да је прав, али завршава на путевима смрти. Себи ради ко год да ради, јер га гладна уста нагоне на то. Ништарија ископава зло и усне су му попут ватре која прљи. Сплеткарош сплетке сплиће и клеветник раздваја блиске пријатеље. Насилник мами ближњег свога и грозним га путем води; намигује очима и гадости смишља, стиска уста и зло постиже. Прелепа је круна коса седа кад се нађе на праведном путу. Бољи је дуготрпљив човек од јунака, и онај који собом влада од освајача града. У крило се коцка баца, али од Господа долази свака одлука њена.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Приче Соломонове 16:17-33