Приче Соломонове 14:19-35

Пред добрим ће се људима злобници клањати и покварењаци пред вратима праведних. И суседу своме мрзак је сиромах, а много је оних што воле богатога. Грешан је човек што презире ближњег свога, а благословен је онај који је наклоњен понизнима. Не застрањују ли сплеткароши? Милост и истина онима што добро смишљају. Од сваког вреднога рада долази зарада, а од празних прича само оскудица. Мудрима је круна њихово богатство, немудрост је немудрог глупава. Истинољубив сведок спасава животе, а лажљиви слаже чим зине. У богобојазности је поуздање јаком и уточиште деци његовој. Врело је живота богобојазност и одвраћа од смртних замки. Царева је слава у мноштву народа, а кад живља нема, тад владар пропада. Ко се споро срди врло је разборит, а ко брзо плане велича безумље. Здраво срце – здраво тело; љубомора – трулеж у костима. Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља, а слави га онај што се убогом смилује. Опаки ће срушен бити опакошћу својом, а праведник и у смрти уточиште има. Мудрост почива у срцу разумног човека, чак је и у нутрини безумника обелодањена. Праведност уздиже народ, а грех је срамота народу. Цар поштује слугу што честито ради, а гневан је на онога што ради срамотно.