Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење. Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно. Све чините без гунђања и расправљања, да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру, чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио. Но, ако се и приносим као жртва изливница за вас у служби ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја охрабрим када сазнам како сте ви. Немам, наиме, никог толико блиског себи ко би се тако ваљано бринуо о вашим потребама. Јер сви траже своје, а не оно што припада Христу Исусу. Али ви знате за његову прокушаност, да је, као дете са оцем, заједно са мном служио у навештавању Радосне вести. Надам се, дакле, да ћу вам њега послати чим видим како стоје ствари са мном. Уверен сам у Господу да ћу ускоро и ја лично доћи.
Ипак, сматрам за потребно да вам пошаљем Епафродита, мог брата, сарадника и саборца, који је од вас послан да ми се нађе у потребама. Јер, он је чезнуо за свима вама и био узнемирен што сте чули да је болестан. И заиста је тако оболео да је скоро умро, али Бог му се смиловао, и не само њему, него и мени, да ми не дође жалост на жалост.