4. Мојсијева 22:1-13

Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона. А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима. Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“ Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је: „Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“ Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи. Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом. Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“ Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: ’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“ Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“ Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“