Књига пророка Наума 3:1-19

Јао граду крволочном! Пун је обмане, пун је отимачине, у њему плена нема да нема. Фијуче бич и тутње точкови, коњи су у галопу, а бојна кола поскакују. Коњаници јуре док мач сева и копље блешти. Ено мноштва покланих, нема мере тежини лешева, побијенима нема броја и људи се о мртве саплићу. А то је због многих блудништава блуднице, заносне и веште у врачању, која продаје народе својим блудничењем и племена својим врачањима. „Ево ме против тебе – говори Господ над војскама – да ти преко лица задигнем скутове, да народима покажем твоју голотињу и царствима твоју срамоту. Гадости ћу бацити на вас, презрећу вас и учинити призором у који се зури. Побећи ће од тебе сви који те буду гледали. Рећи ће: ’Опустошена је Нинива! Ко ће да је пожали?’ Где да ти нађем утешитеље?“ Зар си ти боља од Но-Амона што пребива на водама Нила, окружен водама, коме је море било бедем и коме су море зидине биле. Куш му је био снага, Египат коме краја није било, а Фути и Лувимани су му помагали. Ипак је отишла у изгнанство, у ропство. А и децу су јој смрскали по угловима свих улица. За њихове су племиће бацали жреб, великаше су им оковали ланцима. И још ћеш бити пијана и сакривена, тражићеш заклон пред непријатељем. Сва утврђења твоја су смокве са првим зрелим плодовима који, протресу ли се, падају у уста оног ко би да их једе. Ево, твој је народ попут жена усред тебе. Врата твоје земље ће се широм отворити непријатељима твојим. Твоје ће решетке ватра да прогута. Нахватај себи воде за опсаду! Ојачај своја утврђења! Иди, гацај у глини, прави цигле у калупима. Тамо ће те ватра прогутати, мач ће те сасећи, прождраће те као скакавац. Намножи се попут скакаваца! Намножи се попут гусеница! Умножила си своје трговце да их је више од звезда на небу, а они су скакавци што су се излегли и одлетели. Твоји стражари су као гусенице, твоје војсковође као рој скакаваца што се роје на зидинама по хладном дану. А када сунце гране, они одлете и не зна се место на коме су? Поспани су твоји пастири, о, царе асирски! Дворани твоји дремају, твој је народ раштркан по горама и нема ко да их окупи. Страдању твоме нема лека. Опака је твоја рана. Сви који чују вест о теби пљескају длановима над тобом, јер кога није захватила твоја истрајна злоба?