Матеј 22:1-14

Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође. Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио. Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију. Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми. Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. Много је званих, али је мало изабраних.“