Лука 6:27-49

А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима. Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајте на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан. И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. Дајте и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ. Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата. Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено. Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“