Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
Послани оду и нађу онако како им је било речено. Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
Они одговорише: „Господу треба.“
Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“