Књига пророка Јоила 2:7-15

Трче као ратници, ко борци се уз зидине пењу; и сваки својим путем иде, стазе своје не мењају. Један другог не саплићу, својим путем корачају и неће стати, све и да на оружје насрну. Вршљају по граду, по зидинама трче, у куће се пењу и кроз прозоре проваљују попут лопова. Пред њима земља дрхти и небеса се потресају; помрачују се сунце и месец, а звезде гасну сјајем својим. А Господ ће глас свој да дигне пред војском својом јер је табор његов врло велик; јер су моћни они што реч његову чине; јер је велик и веома страшан дан Господњи, ко да га издржи? „Зато сада – говори Господ – вратите ми се свим срцем својим, у посту, жаљењу и вапају.“ Срца своја раздерите, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер је милосрдан и милостив; спор на срџбу, богат милосрђем и сажаљив на несрећу. Ко зна? Можда се одврати, предомисли, па за собом остави благослов – житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога. Затрубите трубом на Сиону! Свети пост прогласите, позовите свечани сабор!

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Књига пророка Јоила 2:7-15