Књига пророка Јоила 2:1-11

Затрубите трубом на Сиону! Повичите на мојој светој гори! Нека задрхте сви становници земље. Долази дан Господњи и баш је близу! Дан тамни и суморни, дан облака и густе таме. Ко што се свитање шири преко брда, такав је народ велики и моћни каквог од давнина није било и неће га бити годинама, из нараштаја у нараштај. Пред њим ватра прождире, а за њим спаљује пламен. Пред њим је земља као врт еденски, а за њим опустошена дивљина и нико му утекао није. Лицем су слични лицима коња и јуре као коњаници. Тутње као бојна кола кад врх гора поскакују; праскају ко пламен ватре што стрњику гута, као народ моћан што се за бој постројава. Народи пред њима дрхте, зажари се свако лице. Трче као ратници, ко борци се уз зидине пењу; и сваки својим путем иде, стазе своје не мењају. Један другог не саплићу, својим путем корачају и неће стати, све и да на оружје насрну. Вршљају по граду, по зидинама трче, у куће се пењу и кроз прозоре проваљују попут лопова. Пред њима земља дрхти и небеса се потресају; помрачују се сунце и месец, а звезде гасну сјајем својим. А Господ ће глас свој да дигне пред војском својом јер је табор његов врло велик; јер су моћни они што реч његову чине; јер је велик и веома страшан дан Господњи, ко да га издржи?