Јован 9:1-11

Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“ Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. Док сам на свету, ја сам светлост свету.“ Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом. Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“ Он тада рече: „Ја сам тај!“ Онда га упиташе: „Како си прогледао?“ Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“