Књига пророка Исаије 57:15-19

Јер говори Вишњи и Уздигнути, настањени трајно, а име му је Светитељ: „Мој стан је узвишеност и светиња, а са скрушеним сам и с духом пониженим, да оживим пониженима дух, да оживим скрушенима срце. Јер се нећу препирати довека, нити ћу се љутити непрестано, јер би испред лица мојега ослабио дух и душе које сам саздао. Кривица његова је грабеж. Зато сам се наљутио, и зато га ударио, и у љутини се сакрио; а он је отишао одметнички, како га срце његово одвуче. Путеве његове сам видео. И излечићу га и довести, и умирићу срце оних који га теше и који с њим тугују. Стварам речи уснама да проговоре: Мир! Мир удаљеноме и блискоме – говори Господ, и њега ћу излечити.