Ево, по правди царује цар,
праведно владају владари.
И сваки је као заветрина,
те заклања од олује,
и он је као потоци водени у сушној земљи,
као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.
И очи оних који виде неће више бити замућене,
и уши оних који чују слушаће пажљиво,
и срце брзоплетих схватиће знање,
и муцавци ће пожурити да говоре разговетно.
Покварењака више неће звати племићем,
варалицу више неће сматрати угледним.
Наиме, безумник говори безумно,
и срце његово смишља безакоње,
да почини злодела,
да о Господу охоло говори,
да гладнога остави празна желуца,
да жедноме ускрати пиће.
И варалица је наоружан злобом;
он сплетке смишља
да упропасти понизне речима лажљивим,
и сиромаха кад тражи право.
А племић смишља племенитости,
и он племенитости остварује.
Устајте, жене лакомислене,
почујте глас мој;
ћерке лаковерне,
послушајте беседу моју.
Кроз годину и нешто дана
дрхтаћете, лаковерне,
јер пропада берба,
не долази жетва.
Стрепите, лакомислене!
Дрхћите, лаковерне!
Свуците се и разголитите се,
и опашите се по бедрима.
Ударајте се у груди и наричите за пољима љупким,
за виноградима родним.
Над тлом народа мога
трње бодљикаво ће расти,
као и над свим домовима веселим,
насељем раздраганим.
Јер двор је напуштен, град бучни запуштен.
Уместо насипа и куле биће пећина довека,
уживање за дивље магарце,
пашњак за стада.
Док се на нас не излије Дух с висина,
те претвори пустињу у воћњак,
а воћњак ће се рачунати као шума.
Тад ће у пустињи становати право,
а у воћњаку боравити праведност.
Из праведности ће се мир родити,
а праведности ће на служби бити
поуздање и спокојство довека.
Мој ће народ тада боравити у зградама мирним,
и у становима безбедним,
и у почивалиштима поузданим,
иако ће шума бити оборена
и град ниско спуштен.
Благо вама,
сејете поред свих вода,
пуштате волове и магарце.