Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.
Зар је коме од анђела икад рекао:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио“,
и поново:
„Ја ћу му бити Отац,
а он ће ми бити Син“?
А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече:
„Нека му се поклоне сви анђели Божији.“
За анђеле, пак, каже:
„Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.“
А за Сина каже:
„Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове.“
Такође каже:
„Ти си, Господе, у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа.
Сложићеш их као огртач,
измениће се као одећа.
А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.“
И коме је од анђела икад рекао:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду“?
Нису ли сви анђели – духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?