1. Мојсијева 49:11-33

Своје магаре за лозу привезује, ждребе магарице за чокот лозе. Своју одећу у вину пере, своју хаљину у крви од вина. Очи су му мутне од вина, зуби су му бели од млека. Завулон ће живети на обали мора, уточиште биће бродовима, до Сидона биће му граница. Исахар је магарац кошчати што под својим самаром лежи. Видеће он да је одмориште згодно а земља прелепа, па ће своја леђа под терет ставити, и на службу ропску ће пристати. Дан ће своме народу судити; он је као свако племе Израиљево. Нек Дан буде змија на путу, љута гуја покрај стазе што ће коња за пету ујести, а коњаник његов наузнак ће пасти. Твоме се спасењу надам, Господе! Гада ће нападати пљачкаши, но он ће им за петама бити. У Асира обиље је хране, за цареве даваће посластице. Нефталим је кошута слободна, која дивну ланад млади. Јосиф је лоза родна, лоза родна крај извора, која гране преко зида пружа. Љуто су га стрелци напали, стрелама се на њега окомили, али лук он чврсто запет држи, мишице му крепке, ојачале, руком Бога, Јаког Јаковљевог, заслугом Пастира, Стене Израиља, Богом твога оца, који ти помаже, Свемоћним који те благосиља благословима одозго с небеса, благословима одоздо из бездана, благословима дојења и рађања. Благослови твога оца од благослова древних планина су обилнији, од обиља вечних брда издашнији. Нек се они спусте на главу Јосифову, на теме посвећеног међу браћом. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе ловину, а навече дели плен.“ То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом. Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“ Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.