Књига пророка Језекиља 43:1-12

Човек ме је онда довео на врата која гледају на исток. Уто, Слава Бога Израиљевог дође са истока. Хук јој је био као хук силних вода, а земља се сијала од његове славе. Виђење које сам видео, било је слично виђењу које сам видео када сам дошао да навестим уништење града, и слично виђењу које сам видео на реци Хевару. Ја падох ничице. Слава Господња је дошла у Дом на врата која гледају на исток. Тада ме је Дух понео и довео ме у унутрашње двориште. А тамо, слава Господња испунила Дом. Док је онај човек стајао поред мене, чуо сам да ми неко говори из Дома. Рекао ми је: „Сине човечији, ово је место мог престола, и место где ћу заувек положити стопе својих ногу усред народа израиљског. Дом Израиљев и њихови цареви неће више каљати моје свето име својим блудним делима и мртвим телима својих царева када умру. Они су поставили свој праг поред мог прага, своје довратнике поред мојих довратника, и ништа осим зида између мене и њих. Тако су окаљали моје свето име својим гадостима које су учинили, па сам их затро у свом гневу. Стога, нека уклоне преда мном своје блудничење и мртва тела својих царева на својим узвишицама, и ја ћу заувек пребивати међу њима. А ти, сине човечији, опиши Дом дому Израиљевом, да се постиде своје кривице. Они нека узму мере за његов нацрт. Ако се постиде за све што су учинили, тада им саопшти нацрт и изглед Дома, његове излазе и улазе – целокупни нацрт – и сва упутства и законе за целокупни нацрт. Напиши им на њихове очи како би се држали целокупног нацрта и извршили сва упутства. Ово је закон о Дому: сва околина око врха горе биће најсветија светиња. То је закон о Дому.