Књига пророка Језекиља 34:1-14

Дође ми реч Господња: „Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? Једете сало, облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи. Зато, пастири, чујте реч Господњу: Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; зато, пастири, чујте реч Господњу: Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна. Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши.