Књига пророка Језекиља 11:1-13

Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“ Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’ Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“ Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“