Господ рече Мојсију: „Направи умиваоник од бронзе са бронзаним постољем, за прање. Постави га између Шатора од састанка и жртвеника, и налиј у њега воду. Нека Арон и његови синови перу у њему руке и ноге. Кад год улазе у Шатор од састанка, нека се оперу водом, да не помру. Такође, кад год приступају жртвенику да обављају службу и да приносе свеспалнице Господу, нека оперу руке и ноге, да не помру. Ово је трајна уредба за Арона и његово потомство за сва њихова будућа поколења.“
Затим Господ рече Мојсију: „Узми најбоље зачине: пет стотина шекела смирне, половину те мере цимета, то јест, две стотине педесет шекела, две стотине педесет шекела миришљаве трске, пет стотина шекела касије према храмској мери, и хин маслиновог уља. Направи од тога свето уље за помазање апотекарском вештином. То ће бити свето уље за помазање. Њиме помажи Шатор од састанка и Ковчег сведочанства; сто и сав његов прибор; свећњак и сав његов прибор; кадиони жртвеник; жртвеник за жртве свеспалнице и сав његов прибор, и умиваоник са својим постољем. Посвети их, па ће бити пресвета светиња. Ко год га се дотакне биће посвећен.
Затим помажи Арона и његове синове, и посвети их да ми служе као свештеници. А Израиљцима реци: ’Ово је моје посвећено уље за помазање за сва поколења. Оно се не сме изливати на тело непосвећеног човека, нити га правите од истих састојака. Оно је свето, па свето нека буде и вама. Ко год направи уље од истих састојака или га стави на неког туђинца, нека се истреби из свог народа.’“
Господ још рече Мојсију: „Узми зачине: натафе, шехелета, хелбене, и чистог тамјана, све у једнаким количинама, па направи миомирисни кад апотекарском вештином, посољен, чист и свет. Нешто од тога измрви у прах и стави пред Сведочанство у Шатору од састанка, где ћу се састајати с тобом. Уље нека буде за вас пресвета светиња. Миомирисни кад справљен од ових састојака не смете правити за себе. То држи као светињу, јер је Господу посвећено. Ко год за себе направи такав кад да му мирише, нека се истреби из свога народа.“