Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
Господ је ратник,
Господ му је име.
Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
у дубине су морске
као камен потонули.
Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.