Књига проповедникова 7:1-12

Боље је добро име од доброг мирисног уља и дан смрти од дана рођења. Боље је ићи у кућу ожалошћених него у кућу где је гозба, јер је то крај сваком човеку. Нека то срцем својим пригрли ко живи. Од смеха је стрепња боља јер је у тужном лицу милина срцу. Срце мудрих људи је у кући ожалошћених, а срце безумника у кући где је гозба. Боље је слушати прекор мудрог него кад неко слуша песму безумника. Наиме, смех безумника је попут праскања трновог грања под лонцем, али и то је пролазно. Насиље и мудрог чини лудим, а у миту срце огрезне. Крај неке ствари је бољи од њеног почетка и дуготрпељивост од бахатости. Не нагли духом до јарости, јер јарост почива у недрима безумника. Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“, јер такво питање није мудро. Мудрост је добра као и наследство и на корист је онима које сунце обасјава. Јер је у мудрости заклон као што је у новцу заклон, али је предност познавања мудрости у томе што чува живот мудрих.