Књига пророка Амоса 9:1-10

Видео сам Господа, стајао је код жртвеника и рекао: „Удари у стубове! Нека се затресу довраци! Сруши их на главу свих њих, а ја ћу да побијем преживеле и неће умаћи ко год да бежи, и нико се неће спасти. У Свет мртвих ако се укопају, и онде ће их моја рука зграбити. На небеса да се попну, и оданде ћу их скинути. На врх Кармила да се сакрију, ја ћу их наћи и узећу их оданде. На дно мора да се сакрију од погледа мога, и онде ћу заповедити змији да их уједе. Ако их њихов непријатељ отера у изгнанство, и онде ћу да заповедим мачу, па ће их сасећи. Ока са њих ја скинути нећу да им зло донесем, а не добро.“ Господ Бог над војскама дотиче земљу и она се топи. И кукају њени становници, набуја она попут Нила и опада попут Нила египатског. Он себи на небесима гради одаје, за себе је свод над земљом утемељио. Он позива воде мора и излива их по земљином лицу – Господ је име његово! „Нисте ли за мене као деца кушитска, ви, децо израиљска? – говори Господ. Зар ја нисам из египатске земље извео Израиља, Филистејце са Кафтора и Арама из Кира? Ево, очи су Господа Бога на грешном царству и ја ћу да га збришем са лица земље. Ипак нећу сасвим да збришем дом Јаковљев – говори Господ. Јер, ево, заповедам да ћу просејати дом Израиљев међу свим народима као да га просејавам ситом, и ни зрнце на тло пасти неће. Од мача ће изгинути сви грешници мог народа што говоре: ’Неће нам се приближити, зло нас неће дохватити!’