Дела апостолска 16:20-34

Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“ На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове. Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“ Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“ „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога.